Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 89

Јула 27-ога стиглису у Огтапап (Харманли), где се спомиње камени мост, а одатле у МизгарћаБВазћа-Киртг. У томе месту писац са задовољством описује караван-серај као врло добро уређен. „Чи„талац може себи замислити пространо овално дво„риште са високим и прекрасним редом стубова „наспрам врата од уласка. С обе стране тога ход„вика шири се зграда, и пространа и дивно покри„вена оловом. У ходнику су двадесет и четири ве„лика мраморна стуба, који се не даду обухватити, „а око њега су састављене две велике дворнице. „Унутра ес обе стране уза главни зид, кроз који „светлост долази на различите мале отворе, пружа „се зид два рифа висок и толико широк, а на да„љини од десет до десет стопа подигнути су за „службу путника различити димњаци, еда би на „њима могли себи у свако доба јело зготовити, а „зими огрејати се. Поменути зид служи за постељу, „за сто, за столицу и за сваку потребу којој се по „гостионицама европским дворба чини. Овде засеб„них одељака нема; све је јавно и очевидно за „свакога, па јео или лежао путник, а као што сам „и раније казао, исто је место и за камиле и коње. „Њих вежу за халке које се покрај свију места у „зиду утврђене налазе. По томе се може ценити „колико ена и мира путници ту могу наћи и ко„ликој су хуци и каквом смраду у таквоме сме„етишту изложени. На вратима караван-сераја обично = Сб продају дрва, сено и јечам (јер овса ја у Тур-

„екој нигде видео нисам), али су обично врло добре „намирнице за коње, а хлебац и вино (којега иначе „има доброг) рђави су. Ако се путник намери где„Тод на рибу или месо, готовити мора сам, ако момка