Godišnjica Nikole Čupića

88 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Настављајући даље белешке помиње како сеу Филипопољу чудио обиљу и јевтиноћи вина које се тамо чува у буретима ванредне величине. Чудио се, исто тако, ниским и маленим вратима тамошњих кућа. Објашњено му је да се врата тако праве, да би се спречило Турцима да у куће уводе коње и. да од кућа праве арове. „Још сам опазио, наставља, „путник, да се народ боји да нас пусти у кућу, „кад где закуцамо на врата да изберемо и купимо „вина. Најпре се извештавају ко смо и чији смо. „То се све ради од страха турскога, јер сес Тур„цима, нарочито ради вина, долазило често до не„прилика (стр. 185—136).“

Из Филипопоља посланство се зауставило у Папазли, где се спомиње џамија и караван-серај и бележи се како сеу караван-серају у једном истом простору смештају и људи и стока и коњи, и како је караван-серај у том месту подигао деда ондашњега великог везира“ (стр. 136—137).

За тим су дошли у Кота (стр., 137), неко место међу Папазли и Харманли, које се у других путника не помиње. Биће то Каја које спомиње К. Јиречек у Гле Неегафтазве уоп Вејстад пасћ Сопзфап поре! Ргаг, 1877 (стр. 132"). Сутра-дан иза тога стигли су у велику равницу, по свој прилици у Узунџово.

! 'Гада је био вељики везир Ахмед Ћуприлић, син старијега Ћуприлића, који је умро 1661, а био је такође велики везир.

2 У путовању Француског посланика Сен-Приста од 1768 прво је ноћиште после Џапазли — заиста Кајали. Тај путопис у целини штампа се у овом истом чланку. Исто тако се Кајали чита на том месту у белешкама неименованог Руса. П. Сврку, Православнни Палест. Сборникђ, 30 веш. СО. Петербург 1590, стр, 28. Један старо-српски списак „цариградских конака“, који је штампао Љ. Ковачевић у Гласнику 56-ом, стр. 887 има овај ред: Ф'нанва, Папазла, Каалма, Оузбнџе, Харманаа, МАбстан-пашнна ћоута.