Godišnjica Nikole Čupića

98 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

Даљи пут посланства до Цариграда извршен је обичном линијом. После описа тога пута и главних предмета у Цариграду писац се зауставља још на неким предметима. Описујући безистен спомиње при њему Аврет-базар — женски трг, или трг робља, где су се продавали људи и жене. Помиње како Јевреји „много тргују женскињем и како на тој „трговини добијају, јер купе младе и лепе девојке, „уче их везу и раду, игри, певању и свирању на „равним свиркама, па их, тога ради, скупље про„дају. Кад се догоди да такво женско сместе у „двор или у бољу кућу, они преко њих траже себи „помоћи иу другим својим пословима (стр. 198).“

При повратку можемо код Ниша извадити белешку, како се лекар посланства ДР. Мецгер кренуо из Цариграда болестан и како је на путу, у Нишу, издахнуо, где је близу вароши био погребен у Дубровачком 1'робљу (као католик).

Из Београда су пошли даље сухим к Будиму. Најпре спомиње у Срему село Голубинце (Сојотађиха). Описује га да је са свим под земљом (у земуницама), јер куће нису допирале ни до колена. Из Митровице су отишли у Вуковар, а оданде у Осек. Изван вароши Осека находила се некаква чудновата врста двоструких вешала, као скеле, пуна ченгела, на која су се осуђеници бацали стрмоглавце (озго), па су допадали спорије или брже смрти према томе како би се закачили.

»синију — меће се једо. Около се пружи један убрус довољно » дугачак за цело друштво, поврх којега се, каткад, простре још »нешто што замењује тањире. Кад хоће да спавају, момак повади »из долапа душеке, јастуке, јоргане и свакоме простре.«“ Познато је да се и у нашим земљама овако живедо, а по многим кућама у Србији самој живи се још и данас.