Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 97

»убрус, и послужила би им се кава. По том би био „служен шербет, напитак врло добар кад је замиурисан амбром и начињен од различитих воћних „сокова који се у води разблаже и тако служе. „Најпосле, осим двора у ком је дуван забрањен, „служи се и дуван онима који пуше, и тада се „обично почиње разговор. Кад јело буде готово, „прво се опет умију онако како седе, и онда се на „средину горњега краја чадора, који је обично сав „застрт ћилимима, постави кожни чаршав стони. „На тај се меће најпре постоље на које се ставља „бинија (округла табла) од калаја или туча. На „средину те табле износи се обично више округлих „чинија од истога метала, пуних јела. Почиње се „понајвише нежно испеченом овновином или каквим „другим печењем, исеченим у комаде. Кад се хоће „што свечаније, то се печење намирише, па тако „накађено износи на синију. Кувана јела су обично „тако раскувана да се могу распарчати прстима, „пошто се у Турској ножеви при једењу не упо„требљавају. На завршетку се износе чорбана и „млечна јела, која се једу дугачким и великим др„веним кашикама. На синију се одмах меће у „кришке исечен хлебац, на који се могу при једењу „остављати кости, које Турци просто бацају на си„Нију. Хлебац се служи и кад год ко заиште, исто „тако и шербет“ (стр. 182—187).

') Начин живота у Турској описује овако исто још један Ентлез, путник Џ. Хвелер којега пут приказујемо даље. „Турци"упише тај путник — не затрпавају својих соба постељама, сто»ловима, столицама, ни седиштима. У њиховим собама има мин„дерлук, који се застре ћилимима и на који се, наслона ради, »мећу јастуци. Ту се седа с прекрштеним ногама. То су Турцима »и пријемнице и трпезарије и ложнице. Кад хоће да једу, донесу „мади округао столац, обично од једног комада дрвета начињен „(синија), са једном врло ниском ножицом оздо. На тај столац —

7

ТОДИШЊИЦА ХУП :