Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 103

на Крит. По том се опет из Лепанта враћа у Јанину; отуда опет у Ларису, а отуда преко Бера (Верије) и Костура у Битољ; по том се враћа на запад у Арбанију, стиже у Берат (Београд) и за тим у Драч, а одатле иде у Елбасан и долази у Скопље, из Скопља преко Егри-Паланке идеу Ћустендил, а отуда преко Дупнице долази до Софије. Из Софије се креће опет у Македонију кроз Кратово, Штип, Струмницу и Дојран до Солуна. Одатле се враћа к северу другом линијом, на Аврет-Хисар, Демир-Капију, Велес, Скопље, Нови Пазар до Сарајева у Босни. Из Босне писац описује пут на Сребрницу и Ваљево до Београда. Ту су управо исцрпене главне војничке и трговачке путне линије Балканскога Полуострва.

Издавалац сам напомиње да су белешке ове налик на белешке Ф. Петанчића, А. Вранчића и осталих из ХУГи ХУП века, које су у нашој књижевности познате по радовима дР. П. Матковића у списима Југословенске Академије; издавалац чак мисли да су писцу и познати били неки од оних кратких путоказа, којима су се служили средњевековни путници, али издавалац не пропушта напоменути ни то да писац рускога описа Турске није имао ни онога опширног историјског и геограФијског знања, па ни онога ширег погледа који су често имали западни путници. Ипак за то његово посматрање полази с једнога различитог гледишта, задахнуто је другојачијим духом, и оно нас по томе може интересовати.

Уз овај општи извештај ми ћемо навести шта у својим белешкама руски путник наводи поглавито: о нашим земљама.