Godišnjica Nikole Čupića

104 _ пуУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

1. Руски посматралац опазио је балканске Оловене одмах где помиње Дренопоље. „Иза Дрено„поља — пише он на стр. 28.') — почињу сељаци „бугарски (ућаднине лоди тђ болгарские), вере хриш„ћанске, језика словенскога; по турски људи се ти „зову Срби (серпк); има врло много тих бугарских „Људи и еви су тежаци.“ За тим на стр. 30, при Београду, писац се враћа на ту исту мисао и пише; „А становници села њихових, сељаци њихови, од „самога Дренопоља па до Београда и даље, све су „људи бугарски.“ Није сад први пут опажено да путници који иду са запада (ако немају напред прибављених знања или бележака већ ако суде по ономе што виде), наилазећи од Југословена прво на Србе — српско име носе далеко ка истоку. Исто се, у обратном правцу, дешава кад ко путује од истока к западу. Пример је томе наш писац. Само у Сарајеву осећа он разлику између српскога и бугарскога, и ту већ не истиче више имена бугарскога. „Становници су у томе месту — пише он на „стр. 40 о Сарајеву — људи турски (т.ј. мухаме„данци); зову се Бошњаци, а говоре сви језиком „словенским, а у истом месту, такође, има и ста„новника хришћанских врло много.“ На стр. 41-ој враћа се на ту тему: „Људи у Сарајеву и у области „тој сарајевској, целој, сви говоре језиком словен„ским, и сви се ти људи називљу својим именом „Бошњаци“.

На ону белешку о Турцима да они све балканске Словене називљу Србима можемо додати белешку из једног од старијих турских историка, Кемал-паша-заде, с почетка ХУГ века. Описујући

1) Стране свуд упућују на горе поменуто издање П. Омрку.