Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 105

поход султана Сулејмана од 1526 на Угарску, Кемалпаша-заде пише за Софију како је једна од главних вароши земље Лаз. За Филипопољ пак пише да је то једна од најстаријих вароши Србије. Да Србију Турци по Кнезу Лазару, од којега су је освајати почели, зову Лаз-ом, познато је и из других турских писаца, као што је, на прилику, Сеад-един, у кога долази више пута, и Хаџи-Калфа. ) Узрок је сличан ономе горњем, само што припада другој сфери. Бојем на Марици (26 септ. 1871) који је био главни бој у почетку освојења турскога и бојем на Косову (15 јуна 1389), Турци су познали Србе као онда најснажнији народ балканских Словена, и с тога су име ерпско преносили и на остале. Да је руски писац био у турској војеци, познаје се по том помињању српског имена у турској Форми и по томе што он то име нигде више, па ни у Босни, не помиње. Изгледа му да се имена српски и бугарски тичу једне исте особине и да је оно прво турско а ово друго словенско назвање. Каква несигурност, у осталом, влада у употреби ових етнографских назвања види се пи по туреком географу Хаџи-Калфи, писцу ХУП века, који за Битољ каже да у њему станују Бугари, а за Костур бележи да по планинама око њега станују Срби и Власи.)

П. У почетку писац даје као неку општу оцену о царству које хоће да описује. Каже да је Турско Царство држава пространа, али да је по свима областима пп крајевима насељена рђаво, маленим

1) Споменик Срп. Краљ. Академије. ХУШ Ст. Новаковића. · Хаџи-Калфа или Ћатиб-Челебија. Београд 1892,: стр. 29, 61, 62, 63. Упореди с тим Ратећ де СоштешШе Назфоте де Ја сашраспе де Моћас2, раг Кета!-расћа-хаде. Рат 1859, стр. 84, 156, 168.

2) Споменик ХУШ. Ст. Новаковића Хаџи-КалФа, 47.

=