Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 107

„у том месту у свему Турци, али има много и „хришћана. Сав Београд је многољудан.“

Ш. Где говори о Будиму износи једну знамениту белешку, која се може узети као доказ да је писац у Будиму боравио после Мира Вашварскога (1664), којим су се границе аустро-угарске нешто примакле Пешти и којим је хришћанско наваљивање с те стране постало живље. Описујући Будим писац каже како је е оне стране Дунава (ТЈ. на пештанској страни), спрам будимске вароши и с друге стране моста који је ту преко Дунава начињен на лађама, саграђен мали град у равници, али тврд и добро наоружан топовима. „И по свој „тој страни, око тога малога града, села су докле „се догледати може. ИМ та сва села по области, „хришћанска су и маџарска и сама за се, а нису „под Турцима. Она не даду Гурцима из тога ма„лога града пустити на поље ни кокошке, а људи „не могу ни помислити да на поље изиђу. Хриш„»ћани ту заробљавају Турке, а Турци њих, ако „где којега зграбе, и тако ту међу Турцима и „хришћанима мира управо никада нема (стр. 31).“

ТУ. Из Драча је преко Елбасана писац, неком приликом, допутовао у Скопље. За Скопље каже да је „велико село“, пето што је и за Софију казао. Тим се, мислим, хоће да обележи растуреност балканских вароши међу баштама, карактеристична, црта, којом као да се оне од осталих својих другарица одликују. За екопљански град каже да је „старински“, „мален“ п „тврдоћом да није тврд“, а топова да се у њему не види. „Становници су „у Скопљу људи турски, а хришћана има такође