Godišnjica Nikole Čupića

Ш.

Белешке енглеског научника Џ. Хвелера ((еотсез М/ћејег) о путу по Далмацији и Грчкој из 1679—1676 године

Обично се до сад обраћала пажња на путописе посланика, чиновника или других, мање или више службених, путнива по Турској. Научна путовања из старијега времена нису ни позната, или до сад нису ни долазила до руке књижевницима који су се овим послом бавили. Мене је послужила срећа да набавим једно од најстаријих научних путовања по једном делу Балканског Полуострва. То је путовање горе наведено. Описаћу најпре књигу, ау томе опису ћу наговестити и шта и како из ње вадим.

Преда мном је Француски превод једног енглеског путописа из друге половине ХУП века, који на две књиге у којима је штампан овакав натпис носи: Уоуасе де Папа е, де Стесе, еђ ди Геуад«, раг Мг. Сеогсе Уућејег. Еплећ1 де Медашев, еђ де Ејопгез (ез ргперајез Апбашјеј дш зе ггопуењ Чапз сез Нецх, ауес Ја Пеземрбоп Аез Сошшпшез, дез УШез, Влмјегез, Рогћз де Мег еђ де се дш у (топуе де рјиз гештагдпаћје. Ттадић де РАпаол. А Атазбегдат 1689 Тоше ргешјег п Тоше Зесопа с једном истом пагинацијом 607 стр. малога Формата,

ТОДИШЊИЦА ХУП с