Godišnjica Nikole Čupića

114 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

осим предговора и с многобројним на засебним листовима додатим снимцима, плановима, картама, сликама итд. којима је окићено цело дело.

Из књиге се види да је писац путовао по Далмацији и по Грчкој од јуна 1675 до новембра, 1676, а из предговора као и из књиге види се да је то путовање извршио у друштву с др. Споном, Французом. Своје путничке белешке Спон је обнародовао године 1677, али се Хвелеру учинило да. те белешке, које се баве поглавито о споменицима класичнога доба, могу бити корисно попуњене и другим посматрањима, а понегде и исправљене, и тога ради се одлучио да и он своје белешке изда. Тим су начином угледале света поменуте белешке, за које се још онда нашло да их је вредно ну Француском преводу издати. Хвелер је обраћао нарочиту пажњу ботаници и географији, по том по негде и животу и обичајима. Његово је посматрање већином просвећено и широко, и његово је перо срећно уграбило да фотографише понеку страну оновременог живота на Балканском Полуострву. · Истиче се, нарочито, његова карта Ахаје, овоме делу приложена, рађена с компасом у рукама, за коју се бележи да је у оно време обогатила теобграфију знатним исправкама и новостима. Пошто није лако доћи до књиге с краја ХУП века, ја нисам ни тражио енглеског оригинала, задовољивши се за своје белешке Француским преводом који ми је до руке дошао.

Цело дело је подељено на две половине (у две књиге), а свака половина на три одељка. У првој половини прво одељење описује пут од Млетака до Цариграда; у другом одељењу се описује Цариград и околина му, нарочито с погледом на. старине; у