Godišnjica Nikole Čupića

149 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

„султан Сулејман заиска опроштај од овдашњега „пролазног царства и оде у области које никада не „вену. То се десило за време опсаде Сигета, али „је везир Асиф његово боловање и смрт за седам„десет дана тако добро сакрио, да ни самп послуж„ници унутрашњих царских одаја ништа знали нису. „Тога ради се говорило да је Сулејман после своје „емрти освојио Сигет, Булу и Коморан.“ У истом овом спису описује се на другом месту исто то дело са више појединости и са нарочитим помињањем М. Соколовића. „Везир Соколи-Мохамед-паша, „крио је смрт султанову и наместио му је тело „најпре у Сигету, где је сољу, миром и смолом „био балсамован као да је жив. Тако је Сигет „управо освојио мртав човек. Глас да је Сулејман „умро саопштен је војеци онда када је султан Селим „дошао да покорност војске прими. Тело му је до„нето у Цариград и сахрањено у башти његове „џамије под нарочитим кубетом. На гроб му је на„мештен турбан са седам пера који је он носио.“ Под владом султана Селима помиње Евлија као великог везира Соколи-Мехамед-пашу и каже да је са друговима својим био обдарен мудрошћу Аристотеловом. Мало раније, међу беглер-безима владе султана Сулејмана, помиње се Арслан-паша, син СоколиМохамед-паше. Ту се за Арслан-пашу бележи да је подигао барутни магацин у Будиму и да је погубљен што се на њ сумњало да је неверницима, издао Тату и Папу.

Међу везирима владе султана Ахмеда (16031617) спомиње се Мохамед-паша, прозван Шахиногли (српски Соколовић). Ништа се друго не на-