Godišnjica Nikole Čupića

[46 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ 0 БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

беше наложено г. Форнети да наговести наши, како Његова Преузвишеност жели да продужи пут к Цариграду и да се пожури, и ако га од једно петнаест дана грдни назеб мучи, једно што тако треба по заповестима Краљевим, а друго што је пред зиму, па се нада да ће код паше наћи готовост и предусретљивост у свему што му за то требало буде.

(О болешљивдсти својој посланик је говорио у овој прилици само да би себи спремио згодан изговор, да би се извукао да не мора пашу походити, ако исти не би вољан био да походу врати, јер је знао поуздано да паша походу очекује, а није хтео да поступа друкчије зато што се не би елагало с високим достојанством које је имао.

У одговору своме који је по тумачу послао, паша не помену ништа о походи, и држећи да посланику доиста није добро, поручиваше му да се истрља мирисавом водом (еап де Ја Кете а'Нопостле). Још је паша мислио да чини велику пажњу посланику што му је један лек послао, а мислио је да је посве сигуран за назеб, јер се у двору гради за потребу султанову, који га је паши поклонио. Беше то некакво платно, намазано зејтином и некаквим смолама, по мирису не баш пријатно.

Пошто је посланик тим начином показао да не жели да остане у Земуну већ да што пре ступи на земљиште турско, паша се у томе показа предусретљив колико је год посланик желео. Његова Преузвишеност остаде у Земуну још само сутра-дан; у петак (дан који је Турцима као нама недеља) 28 септембра наређено би све што треба за прелазак из Земуна у Београд и за пријем у Београду.

Паша истога дана посла да се јави посланику ла су издате све наредбе за пријем и да ће бити.