Godišnjica Nikole Čupića

150 ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ

каснило тога дана, чекајући да прође неки новац, који је на прилично великом броју коња путовао из Цариграда, одређен за плату јањичара. Кад су из вароши изашли и мост прешли, зачуше се на ново топови са града. Мало за тим дочека посланика један одред јањичара, на 30 коња од прилике, под својом заставом. Кад је посланик стигао пред њих, једна половина их пође пред њим, а друга пође за њим.

Двеста корака даље, приступи колима посланиковим Рузна-Меџи који му изјави жаљење што није могао да га походи у Београду, јербо то није обичај. По томе захвали Његовој Преузвишености на поклону који му је послао, и одмах се опрости.

У вече у 25 и по сати приспеше у Хисарџик (Гроцку), где Његова Преузвишеност одседе у кући још жалоснијој него што је била она београдска, које су се још гадили.

Септембра 27-ог продужише пут покрај Дунава, од прилике две миље. Умало се није остало на путу најмање двадесет пута за то време рад“ невештине оних који су управљали колима Ба којима се возила свита посланикова. Заустављали су се сваки час и просипали кишу удараца на коње који, као јахаћи, нису умели да вуку кола. Ипак се око пет сати стигне у Коларе с једним колима, у пола поломљеним. Кућа, спремљена за посланика, беше, каб и јуче, само једна страћара, и једва је могло обрнути се у јединој соби у којој је посланик могао преноћити. Секретари и официри пре-. ноћише као и јуче на поду у кавани, вечито на опрезу због рђавог суседства неких турских војника, наоружаних до зуба, који, овако на путу, не знају