Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 154

нити за какав ред нити за послушност, а жива је мука остати с њима на миру.

Јањичарска пратња која је од Београда пошла с послаником, у Коларима се одмени другом, истом оноликом. ~

Сутра-дан, 28-ога септембра, настависмо пут за Хасан-пашину Паланку. Иде се кроз шуме; пут је врло искривудан и непрестано на брежуљцима. "Коњи се, међу тим, навикаваху прилично на свој посао, и извукоше доста добро. Хасан-пашина Паланка је на пријатном месту, и стигосмо за рана тако да смо остатак дана могли употребити на шетњу.

У четвртак 29-ог стиже посланство у Рабаста (Баточину) после шест сати рђавога пута, тежега но пређашњега дана. Шума је око овога рђавог села, и нити овде, нити на досадашњем земљишту нема трага ни од каква обделавања. Све вас опомиње на земљу каква је изгледала после створења.

И у том се месту изврши смена пратње, и одатле се настави пут, септембра 830-ог, до Јагодине (Јасофпа). И ту је био и џамбуровит и испроваљиван као и раније. Јагодина вам се покаже кад из шуме изађете; она је на земљишту доста отвореном и у положају пријатнијем него све досадашње станице. Ту је посланик опростио се приземних кућа и добио је за стан кућу која може поднети. Варош ова има доста становника и у њој има доста лепа каменита џамија од полу-мрамора (Тапх татђте). И људи су нам се овде учинили поштенији, па по томе и мање опасни, и ако су сви јањичари. Његовој Преузвишеноси донеше на поклон живога срндаћа.