Godišnjica Nikole Čupića

:68 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

· граница само према Австрији. Према Турској била је граница неодређена, зато су тамо биле вечите пограничне кавге. Границу нико није чувао и тек кад је чета каква продрла, био је поклич и Црногорци су кликовали један другога.

Кнез Никола Васојевић доводио је своје колено од „готско-словенскога“ краља Радослава, кога помиње поп Дукљанин. Колико вреде ове ђенеалођије, није овде место расправљати. Али кнез Никола, који је кроз 14 месеци управљао једним делом српске земље, као потпуно независан господар, свакако заслужује пажњу свакога Србина.

(О његовој породици нисам могао ништа да дознам. ДР. Мушицки у поменутом животопису каже, да је за њим остала удовица Настасија са три сина, Алтоманом, Браниславом и Светиславом, и кћером Јелисаветом. Г. Милићевић сећа се, да је у четр-. десетим годинама (свакако после 1844. године) један од његових синова умро у Београду, као дете, а Бранислав је тада био у П. разреду ђимназије, у Београду.

У писму кнеза Николе ја сам оставио језик, којим га је писао; али правопис сам узео нови, као и интерпункцију сам му исправио.

Ђ. Поповић. _