Godišnjica Nikole Čupića

ПИСМО КПЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 167

не добивши тражену службу, оде у Турску, где је седам година елужио, као главни конакчија турске војске у Европи. Године 1936. остави турску службу, походи Француску и Енглеску и дође са тога пута у Нови Пазар, као енглески консул за Босну, Херцеговину и Арбанију. Из Новога Пазара морао је побећи крајем 1838. године, јер су му Турци ишли о тлави. Он се склонио у Србију, где је 1889. године био постављен за инжењера, али после пола године остави ову службу и опет оде у Француску и Енглеску, одакле је 1841. године ишао у Васојевиће. Пошто је наново ишао у Цариград и оданде једва изнео главу, срећно је могао почетком 1843. године да дође у Васојевиће, где је 14 месеци управљао оним племеном, као независан владалац. Идући на Цетиње, куда га је позвао био владика Петар П, убију га близу Загарча мучки из заседе 80. маја 1844. године.

У реченој књизи, коју је издао др. Мушицки уз карту Косова Поља, коју је начинио кнез Никола, налазећи се у турској служби, имају натписи, које је на гробној плочи и на крсту дала урезати удовица кнеза Николе. Ту се каже, да је њега погодила „властољубне политике стрела“ и да је убијен „из преваре од политички гонитеља“ — изрази, који би могли дати повода свакојаком нагађању; али кад се узме однос Васојевића према Турској, као и да су Турци непрестано ишли о глави кнезу Николи, откако је био оставио турску службу, тако да га ни енглеска конеуларна застава није могла штитити, онда је лако знати, из чије је заседе био убијен. Што је погинуо, кад је стао на црногорску границу, то се може такође протумачити тадашњим ириликама. Све до кнеза Николе Петровића знала се црногорска.