Godišnjica Nikole Čupića

170 ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

оно доба Везувиј из себе извергаваше). Овај град сад је више от половине већ откопан, а и сад га јошт откопавају. Сваки дан на овај предмјет Неаполитански краљ опредјелио је около педесет работниках. Втори пак град Херкулана, будући једном само лавом заливен, која је сад тврђа от камена постала, и при том будући да је на поверхности његовој сад насељен лијепи град Портичи, којега устројство, правилност улица, очарователних вртова и великољепни палатах- привлачи очи и вниманије путника, предан је чељусти забвења: откопаније (раскритије) његово сопрегнуто је е' непреодолимим препјатсетвијем тврдине лаве, коју би морали длетом само сећи, работа, која би се једвам у тисућу љета окончила, и при том било би совершено безрасудно са стране Неаполитанског правителства, покварити таки славни град, изјашчност ума и дјело рук человјеческих, који милионе стоји, за открити — што: какву камену статују (кумир), или древну римску малу кућицу, или најпослије само за удовлетворити једно љубопитетво, које умни путник и без видјења лако себи представити може, а безумному није ни потреби — пи прочаја, и прочаја — велим, све сте Ви ово, љубезни мој син, подробно видјели у вишереченом мојем писму к' књазу Браниславу, на који предмјет нисам пожалио ни труда, ни времена. -—

Сад пак! ево ме идем Вам дат рачун о мојем путешествију от Неапола преко Сицилије, Крфа до моег ветупленија на брегове крваве Албаније, нашег отечества. |

Јунија 1 (13) 1841. љета у недјељу у једанаест часова прије подне, опростивши се е' пријатељами, с графом Ферети, с' Маркизом де-Турис и прочима,