Godišnjica Nikole Čupića

писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 177

за интерес продаје. Ово Вам ја по сопственом опиту мојем представљам, предостављајући савершенству возраста Вашег о далшем судити. — Енглез је јошт сујевјеран, Француз чист предрасутков, а Италијанац развратан. Разумије се, да ја ово не о свима у општој маси говорим, но само о већој части Енглеза, Француза и Италијанаца. —

У Мисини ја сам причинио велику радост Христјанима восточног вјероисповједанија, посјетивши храм и присуствовавши при божественој литургији. —- За тим посјетио сам једног нашег Сербина, Господина Јулинца, консула Росијског, који двадесет година живећи покрај цркве восточне, јошт ни једанпут био није у цркву своју. Сад могу Серби судити о Србину у туђем свету, који не само нације, но и Бога се свога срами јединствено зато, за допасти се општеству Италијанском и свјашченству Латинском и кецељи Талијанској. — Велим, наша шака Христјана, која се овде жителством находи, обрадовали су се, видјећи ме с' прекрштеним рукама, као укопан, у деркви слушати божествену литургију. — Послије литургије ја сам био позван христјанами на кафу, гди сам их похвалио за њину тврдост и непоколебимост к вјери и к церкви својеј и проче. —

У Месини ја сам просједио цијелије дванаест дана, очекивајући на кораб, који одавде за Адријатическо море одлазаше. 14 (26) Јунија 1841. у суботу у вечер на. трговачком Италијанском корабљу оставио сам ја Месину и знамениту Сицилију. Цијели дан петнаестог Јунија провели смо против најјужнијег миса Европе прозваног Спартивенто у предјелу Калабрије, баш против горде планине Етне, која онда спокојна бјаше и само кат-кад коју пару

ГОДИШЊИЦА ХУП 12