Godišnjica Nikole Čupića

176 ПИСМО БНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА _

супружеске нравствености, и то су народња увеселенија, а особито театри. — Дражајши мој Алтоман! Ви конечно не без причине укораваћете ме у том важном предмјету, а прије него ли ме осудите, ја знам Ваш приговор: егојист. — Конечно, сваки онај, који ме добро не зна, рећи ће, да сам егојист. — Впрочем сами Ви шта бисте о мени рекли, кад би ја без вас-ишао по театрима, и истини супруг и отац можо ли без дјеце своје весео бити: Конечно не. — Моје је главно правило живота за суштество, а не са општеством, и ја осим моје Фамилије никога више не љубим, или боље рећи: пријатељ человјечеству до грла, но друг никому, осим мојој Фамилији. Ево, мој син, моји страни правила, који су ме учинили презрјети све театре Париске, Лондонске и Италијанске. — Међу тим ја морам се и сам у тому признати, да никада подобна увеселенија, театри, нису ми пријатна била. Прпвикнувши вољној жизни и свагда у послу, свака ми је празноет била тешка и несносна. Но време је, да се повратим к' далњему повјествованију мојег путешествија. — Драги мој син ! Остављајући Европу, нашао сам у Енглеза чрезвичајни егојизм п презрјеније о људма, но зато и чистосердечност, тврдоглавије и трудољубије; у Француза нашао сам чрезвичајну вјетреност и у свему непостојанство, јунаштво, претпримчивост, готовост услужити ближњему својему и веселост. У Италијп нашао сам лијеност, распутство и развратност нравствености до височајше степени. Совјест ми се содрогава пи помислити, а камо ли изговорити; но будући да Ви сада ступате на поприште свијета и с' свијетом морате живјети, то ради Вашег правила. знајте, да у Италијанца по већој части нејма ништа свјато, брат сестру, муж жену, а отац кћер