Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 3

— Ба! лешши су много, одговори му оштри

Гаја Перишић : — Симо, брате, видиш ли да су као · два Столоначелника ! !

И кућа Симићева била је намештена као кућа богаташка; и у њој се живело као у великој 60гаштини..... Бејаше осам сата јутра кад му одох. Изишавши уза застрте степенице, нађох се у лепом, чистом и укусно намештеном ходнику. У њем бејаше неки диван, застрт красним ћилимом. Ту сеђаше Попечитељ Симић, и пушаше на велики чибук, а већ готов да се дигне и пође у канцеларију. Момак му донесе и наслужи чашицу шљивовице.

Кад се казах ко сам, и рашта сам дошао, Симић рече:

— Знам, знам; ти си тражио Београд, али ти се Београд не може дати. Има правдослова; ониџ

"сви траже Београд, и њих морамо најпре задоВОЉИТИ. — Они п јесу пречи, рекох ја: — али, ако места буде, а њих не буде, молим да п мене не заборавите !

Попечитељ ме добро погледа, па онда додаде:

— Тако је, тако; ја ћу гледати. Мени је за тебе говорио и Господин Митрополит. Сад идиу Ваљево, па, ако ти онамо буде зло, пиши ми. Ја ћу гледати....

дахвалим, п одем. |

Погодим неког младића Мишу, кочијаша из Палилуле; кренем се, и, први дан стигнем на Уб, на конак. Други дан сам већ ручао у Ваљеву.

У оно време, у ваљевском окружном суду бејаше председник „Јован Мићић; чланови бејаху: Степан Катић, Милутин Поповић, п Јевтимије Ва-

ЊЕ