Godišnjica Nikole Čupića

4 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

сић. Секретар бејаше Јован Милинковић—Алавантић; благајник Стеван Јоцић; архивар Крста Николајевић , а писари: Димитрије Бранковић, Стеван Чолак-Митамловић п Петар Стојановић.

Практиканти пак бејаху : „Јеврем Васић, пз Азбуковице; Милован Браловић и Васа Радовић, оба из Ужица, и Љуба Тадић оданде из Ваљева.

Пријавих се Председнику Суда Јовану Мићићу, а он зовну секретара Милинковића, и нареди да ме уведе у дужност...

Овде је на реду да речем по штогод и о оним чиновницима у ваљевском суду, међу које сам дошао, и с којима сам своју нову елужбу отпочео:

Јован Мићић Председник. Рођен је тодине 1809, у селу Жировљу, у нахији височкој, у Босни. Књигу је учио у Лозници и у Шапцу.

По свршетку основне школе, Мићић се крене пут Дубровника и Трета, тде се надао што више научити, и на, какву се радњу одати. Али му се та намера изјалови, те се из Сарајева врати у СОрбију, и настани у Шапцу. |

Године 1830 Мићић постане настојник над чиФлуцима Кнеза Милоша, где је храну, и друге плодове прибирао, у ТНабат превозио, и предавао. на лађе, да се носе на стране пијаце на продају.

Године 1888, поставио га је Кнез Милош за писара среског у Јадру; срески начелник био му је ту Матија Симић (звани Матија Шрвени). У тим звањима нашли су се и радили Симић и Мићић онда кад су Турци из Подриња исељени у Босну.

Године 1889, марта 16, постављен је за благајника, округа подринског. У том звању затекао га је и онај преврат године 1842. Тада Мићић, као