Godišnjica Nikole Čupića

ПИСМО КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА 179

Јатическог мора и принадлежи к Неаполитанском краљевству. — Овде подходећи к' карантину и видећи пун карантин грчкије бродова, а преговорноје одјеленије пуно Грках из Греције и Турске, с воздиханијем возопих:

— С' Богом, просвијештени севијете! (' Богом, Англијо ! Јуначка мајко Францијо! И с' Богом, Италијо! Ево овде је конец просвијештеног свијета и от ове точке почиње невјежество и варварство !

Велим: с' воздиханијем изговоривши ове речи, ступио сам на брег, гди су ме лијепо и благоприл стојно дочекали карантина, таможне и судејски чиновници, гди по осмотренију нашије писмена, с' доказателстви опредјелили су ми благопристојно жилиште. — Консули Росијски, Аустријски, Римеки, Француски и Американски учинили су ми своје подворење, које сам ја упут вратио.

Бриндеси јест стара градина окружена древнима стијенама и опкопима пуније воде. Число домова около тисућу различне величине зданија. Впрочем има неколико доволно вниманија достојни стројенија, а особито цркве, књигохранилишта и судејски присуствена мјеста. — Но будући да је све на свијету подвержено промјени, то и овај град, који се некада величеством, силом и красотом својом дичаше, сад почти у развалинама пада под бременом забвенија, и као да нам говори: ништа на свијету није вјечно. — Впрочем Бриндези окружен будући са евију страна водама и гнилими блатами, подвержен је почти вјечној грозници. Ријетко ће тко овде видјети здрава човјека, све је блиједо или жуто, слабо и полу живо. — Обитатељи ове бивше негда републике јесу људи смирени, добри и услужљиви, и умно се разликују от прочије Италијанаца.

Бе