Godišnjica Nikole Čupića

180 писмо КНЕЗА НИКОЛЕ ВАСОЈЕВИЋА

— Почти цијело Наполитанско краљевство насељено је различитими древними колонијами, частију Олавјанами и Сарацинами, о чем јасним свидјетелством служе нам различије нравов и обичајев, а особито различије језиков. От Анконе све до најјужнијег миса Италије, Спартивенто, наоде се многа населенија Грчка и Арбанаска, која јошт и дан данашњи својим сопственим језиком говоре, впрочем веома покварено и поиталијанчено. Као на примјер у Барлети употребљује се један језик, који није Италијански, нит Грчки, нит Албански, а на свију ови три наличи. На примјер: до ми шкуут. Ја, који на тринаест језика говорим и пишем, ово никако разумјети нисам могао, и значи по италијански: Фаје па баасоћћо, т.ј. дајте ми сухареј. Впрочем ријеч до ми јест гречески ддс ша, дај ми; а ријеч шкуут јест италијанска, која произлази от Баасоббо, сувар (сухар). Но о овоме се Ви немојте ни најмање чудити, а просто читајте повјестницу Греческу, Тројанску, Римску, Славјанску и Албанску, Вандалов, Готов и Сарацинов, пак ћете видјети, да све ове колоније нису ништа друго, него остатки више реченије народа, који су из једнога краја свијета у други крај прелазили, или нуждом нагнани. Спомените се, да је Енеја, вративши се из Троје и Картагена, на својој плавници (флоти) довео са собом много Тројанаца, Финикијана и Африканаца; а Пелије, син цара, Тројанског Пријама, послије разоренија Троје с' великом частију Греках Тројанаца, дошао у ову част Италије, која је и названа била, Велика Хесперија, или Велика Греција. — Ја сам се зачудио, кад сам чуо, да се Фамилије италијанске презивају грчким именом, као што је Фамилија,