Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 199

историјски Факат. Године 1305. православни краљ Милутин свечано приходи у католичку цркву у Котору, те у присуству своје матере, краљице Јелене, католичкиње, пак католичкога архијепископа Барског, православних епископа за Зету и Хум, католичкога епископа Которскога и дједа цркве Богомилске, чини милост и потврђује даровштине Венедиктинцима католичкога манастира Св. Богородице Ротачке.

Од Стефана Немање па све до Ђурђа Бранковића находимо католичку властелу из српскога приморја у највишим државним достојанствима; а католичких богомоља бијаше усред Рашке, за трговце и грађане који се тамо настанише.

У Српској је Земљи било вјерске сношљивости на многа стољећа прије него-ли у осталој Јевропи. Историја цивилизације имаће ову велику истину да забиљежи златним словима. А мислимо, да ће свак, који проникне дух православнога дијела народа Српеког, до увјерења доћи, да је свети аманет _ вјерске сношљивости до данас сачуван.

Црква имала је у средњем вијеку уопће велика уплива на политичка дјела, па и српска православна црква постала је главним носиоцем српске државне мисли. По распаду пак Српске Царевине (13661367) за времена цара Уроша, кад се Душанија подијелила на више мањих држава: једино за патријаршију ШПећску не би новиг земаљских међа. У Српској Цркви тад, па и послије, очитова се јединство народно, које ниједан од српских велможа не хтје рушити.