Godišnjica Nikole Čupića

[98 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

славне цркве у поморју, подвргавши православнеархијепископу у ћичи. |

Од године 1219. бијаху дакле у Српској Земљи двије одјелите цркве: Артијепископија Барска, за Латине романских градова у Зети и за католичке Србе; а Арлтијешископија „Кичка, за све право– славне Србе. |

Осим ових двију старо- хришћанских вјероисповиједи бијаше у Србаља још и присталица јереси Богомилске. Још Стефан Немања је истребљивао ову јерес, која у Рашкој иу Зети сасма ишчезну; већина Богомила, склони се у Босну, која не бијаше подвласна Немањи. Од Немањиних земаља оста Богомила једино у Хуму, гдје се никако није могло. ту јерес сасвим угушити. Богомилство биће поглавити узрок да се Босна потада већ није приљубљивала Србији; а исти ће узрок бити да је и већи дио Хума чешће отпадао од Неманића. Католичанство онога доба пак није било противно Српетву.

Сви историјски споменици посвједочавају да је католичка црква посве слободна била, и да су је краљеви српски из дома Немањина исто пазили као и православну. Опстојао је паритет између једне и друге вјероисповјести. Поред свега тога морала је православна црква мало по мало првенство предобити, јер јој је углед тим повећао, што владалачки дом бијаше православан, пи што већ у оно доба велика већина српскога народа грчку православну вјеру исповиједаше, која му се омилела ради литурђијскога језика славенскога.

Пошто у српској држави три вјере упоредо опстојаху, то је тамо већ у рано доба дошло до вјерске сношљивости, које уопће у средњем вијеку другамо нигдје не бијаше. Ово посвједочава знаменит