Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 203 град Љеш Млечићима, а Сандал Хранић, велики војвода краља Стефана Дабише (насљедника Тврткова), заузе исте године Будву — а биће да јеи Превлака тада под Сандаљеву власт доспјела.

Кад се Ђурађ сужањества ослободи, затече већи дио своје земље у туђим рукама; бијаху му остали само градови Бар и Уцињ.

Прилике су по Ђорђа П. биле врло неповољне: градови Котор и Будва под српеско-босанском круном, Млечићи у Љешу, а Турци у Скадру и Дривасту. Али најопаснији непријатељ бијаше му Радич Црнојевић, који држаше сву Горњу Зету (Црну Гору).

Наћи излаза из толике тјескобе могао је једино муж бистра духа и велике храбрости. Историци још до данас не оцијенише праведно знаменита дјела Ђурђа Страцимировића. :

Вративши се у Зету имао је Ђурађ да води рачуна понајприје о Радичу Њрнојевићу, који му очевину притиште, и о Млечићима, који огледаху да предобију још и оно мало приморске земље која му бијаше остала вјерна.

С одметником Црнојевићем не бијаше измирења; ваљало је дакле покушати да од њега отцијепи Млечиће, и да се бар с њихове стране обезбиједи. Јуначки дух Ђурђев смисли одважно дјело. Предаја Скадра п Дриваста бијаше му изнуђена од невјерних Турака; он пак сад у невољи науми да их опет поврати, па да затим те градове — немогући их трајно одбранити од Турака — преда Млечићима, те тако бар њисжову неутралност постигне, еда му буде слободна рука да ратшчисти рачун са Црнојевићем.