Godišnjica Nikole Čupića

204 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

Године 13929. преотме Ђурађ доиста Скадар и Дриваст, те их уговором од године 1396. преда Млечићима. Тим се кораком он обезбиједи од Млечића и од Турака.

Још исте се године 1396. сударе Ђурађ Страцимировић и Радич Црнојевић, који у боју погибе.

Утврдивши се Ђурађ изнова у својој власти, биће да је, још прије смрти своје (1404), повратио Будву и Превлаку.

До године 1404. није било озбиљнија повода да митрополит Зетски уклони своју столицу из манастира Св. Михаила на Превлаци. Вјероватно је, да у дане кад зазвекета оружје ублизу Превлаке, митрополити привремено мирније боравиште потраживаху и да се за њеко вријеме склањаху у нутрашњост земље, а по свој прилици у стародавни манастир Св. Богородице у Шестанској Крајини, уза западну обалу Скадарскога језера. Али са наступањем мирнијих дана враћаху се свакако опет на Превлаку — јер силници што наизмјенце држаху Которски залив свеђ још бијаху Срби.

Ђурђа П. наслиједи син његов Баоша Ш. Страцимировић (1404—1421). Баоша се зарати с Млечићима, хотећи их из Зете изгонити. При рату с Млечићима, који са својим бродовљем улажаху у Которски залив, не могаше митрополит на Превлаци остати; стога је врло прилично да се столица митрополије Зетске године 1405. премјестила у манастир Св. Богородице у Крајини, па отад ваљда тамо и остала.

Баоша с почетка имадијаше успјеха, е оте Дриваст и подграђе скадарско; него их послије опет изгуби, а уз то и своје градове Уцињ, Бар и Будву, те му оста само Горња Зета. Ратовање