Godišnjica Nikole Čupića
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 911
Гором Стефаница Црнојевић под врховном влашћу млетачком.
Уговор од године 1455 између Млечића и Великога Војводе Стефана Црнојевића садржи опет њеку погодбу ради православне цркве.
Уговор је преведен са српскога (гганзаисћо аде заџо), а дотичне ријечи о зетској митрополији јасно показују, како су Млечићи православну пркву притисли били.
Што се тиче опћенитих односа између Зете (горње) и Млетака би тим уговором установљено: да остану обичаји (уређења) како бијату за времена господина Баоше (1); а у погледу цркве слиједи: да не буде никакав свећеник, ни бискуп ни арцибискуш латински над нашим (православним) црквама, него да буду старјешине над нашим црквама од „наше вјере“; а сжоћемо (Зећани) да не може бити латински арцибискуш у Крајини (у манастиру Св. Богородице), већ да се поставља митропољит „славенске вјере“, јер митрополит Крајински зове се митрополитом Зетским ; а он поставља наше свећенике — а без тога не можемо бити.“
Послије нападоше Турци на Зету, а Иван Црнојевић (син Стефавов) бијаше за њеко вријеме (1479——1481) у прогонству у Италији, гдје се у Лорету завјетова Св. Богородици да ће јој подићи храм, ако га поврати у његову земљу. “"' |
Вративши се 1481 опет у Зету, сагради Ивап Црнојевић манастир Св. Богородице на Детињу, у који премјести столицу митрополије Зетске 20дине 1485.
Иван умрије 1490, а остави два сина: Ђурђа и Стефана. Браћа се завадише, а Стефан прогна Ђурђа крајем 1496 из земље; Турци стану заузи-
14%