Godišnjica Nikole Čupića

210 ПРАВОСЛАВНА ЦР КВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

ковићевом,“ да се пропаст збила у дане Ивана Црнојевића (1465—1490).

Изнесавши што знадосмо за судбину Превлаке, ваља да се вратимо к догађајима одмах послије 1441 године.

Поред и послије Балшића бијаху Прнојевићи најзнаменитије властеоско племе у Зети. У то доба (у половини ХУ. вијека) живљаху три брата: СтеФаница, Бурашин и Којчин. Стефаница приста уза, Стјепана Косачу, а други пријеђоше Млечићима.

Градови Доње Зете бијаху се предали 144214438 Млечићима, а Горњу Зету држаше Стефаница, Црнојевић у име Стјепана Косаче.

Млечићи и Косача ратоваху и преговараху, али не дође до никаква споразума. Напокон одби се од Стјепана и Стефаница Црнојевић године 1444, те се измири с Млечићима и с браћом.“ Стјепану Косачи тада осташе само нека мјеста у сјевероисточном дјелу Горње Зете.

Међутим био се деспот Ђурађ 1. Бранковић повратио у Србију, а при крају 1444 или првих дана 1445 врати Стјепан Бурђу она мјеста што их је још држао у Горњој Зети.“

Млечићи бојећи се деспот Ђурђева савеза са. Стјепаном Вукчићем, измире с овим најзад сасвим (1445); али с деспотом, ма да се једнако преговарало, не дође до измирења, те године 1448 плане рат. Млечићи митима и обећањима задобију еву Ђурђеву Зету, а највише тим да Стефаницу жрнојевића признаше за војводу над свом зетском војском.“ Овако потраја њеколико година; од године 1455 пак владао је Горњом Зетом илити Црном