Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 213 српскога народа гравославне вјероисповијести. У ХУШЛ. стољећу било је тамо три православна манастира, наиме Крка, Крупа и Драговић. Братство ових манастира и свјетовно свећенство бараху архи: мандрита, који под именом викарија православнога грчкога артијетископа Филаделфијског (који имадијаше своју столицу у Млецима) управљаше православном црквом у Далматији.“"

У млетачкој Арбанији пак остала је православна црква под владикама цетињским,“ још према уговору од 1455 године.“

Владике Црногорске од почетка ХУЈ. па до краја ХУП. стољећа нијесу били никакви свјетовни поглавници, већ просто ерпски епископи као у другим крајевима под влашћу турском.“

Владике Црногорске тога перијода““ бијаху: Ромил (1530—1250).

Макарије (1550—1268).

Пахомије (1568).

Венијамин (1582—1291).

. Руфим 1. (15938—1640).

Мардарије (1640—1629).

Руфим П. (1673——1682).

Висарион (1682 до иза 1690).

Сава (1694—1697).

Међутим се ратовањем Млечића ес Турцима проширила млетачка „Арбанија“, те је још године 1649 Рисан потпао под млетачку власт.

Услијед пораза пак, који Турци претрпјеше под Бечом године 1683, наста ново отимање васколикога народа Српског од турскога господства, а отад поче и Црна Гора да полаже основе својој " самосталности.

5 Ооо с бо не