Godišnjica Nikole Čupića

214 ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

Млечићи, који се 1684 опет заратили бијаху са Турцима, освојише помоћу херцеговачких и црногорских Срба 1687 Херцег-Нови. Миром пак у Сријемским Карловцима године 1699 допаде Млечићима и Формално херцеговачка (травунска) страна, которскога залива, па, сјединивши ту нову тековину. са старим зетским посједом млетачким, поста данашња Бока Которска.

Рисан и Херцег-Нови потпадаху правно свакако до године 1699 под духовну јурисдикцију епископа Захумског или Полухерцеговачког.

Али како Рисан (још од 1649), а Херцег-Нови (већ од 1687) Фактично бијаше под влашћу Млечића, то, ваљда према политичкој промјени, именоваху српеки патријарси Пећки њеке ексарте-владике за херцеговачко приморје. Таке владике бијаху тодине 1686 Максим И Теодосије, а године 1698 Исаија Лакетић.“

Од године 1693, па до своје емрти 1716, боравио је пак у Херцег-Новоме““ митрополит Захумски Саватије Љубибратић,/“ поријеклом Руђић,“ еклонивши се онамо од страха турскога.

Иза Саватија би владиком Стефан „Љубибратић (1716—1729).

Ради непријатељских сплетака млетачких мораде се владика Стефан уклонити из Боке, те умрије као владика Костајнички 1740 године."

Владика Стефан Љубибратић у својој ресигнацији, писаној у Сријемским Карловцима 18. фебруара 1729, презива се: „Артијереј ЛДалматијски ч чести њекоје Захумља“ тј. „Херцег- Новога и његове државе, такође и вароши Рисна са његовим околним селима, пак и околине морске, и осталога