Godišnjica Nikole Čupića

пера ср

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ

црквама, вршаху виситације у православним парохијама, и присиљаваху православне, уз припомоћ свјетовне власти, да у православним црквама намјештају хатоличке олтаре, тад којима католички евећеници мису служаху.“"

Оваки стад потраја све до пропасти републике Млетачке године 1797. |

Владике Црногорске-" овога перпјода, сви из дома Петровић-Његоша, бпјаху:

(у надовези на већ поменуте црногорске владике —)

10. Данило (1697—1785).

11. Сава (1785—1750).

12. Василије (1750—1766).

13. Сава, исти торњи (1766—1782).

14. Петар 1. Свети (1784—1830).

Ђенерао Наполеон Бонапарте заузме 1797 Млетке у име Француске Републике, а Далматију и Боку Которску уступи Аустрији.

Прва владавина. аустријска у Далматији и Боци трајала је од 1797 до 1806.

Православни је народ био пригрлио цесарску владу с искреним осјећањем. Црквене прилике пак осташе оне исте као под Млечићима. Власти аустријске припознаваху јурисдикцију дрногорскога владике над православнима у Боци Которској. Ово се лијепо види по окружници изданој године 1801, којом Андрија Шетровић, протопресвитер и парох града Котора „по-власти даној му од митрополита Петра. (1) Петровића“ наставља и упућује бокељско свећенство.“"

Миром у Пожуну (1805) допаде Далматија и Бока Францускоме цару Наполеону 1. Француски намјесник у Задру заузме године 1807 још и 4у-