Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 215

што је од Захумља под влашћу Венетске републике“ 7"

Послије одласка владике Стефана биће да су Херцег-Нови и Рисан у црквеном погледу одмах дошли под руку владике Црногорскога. Ово је тим приличније, е владика Данило Петровић Његош (од 1697) велик углед уживаше код Млечића, помажући их у ратовима е Турцима.

Прије Петровић-Његоша ваља да је власт епископа Цетињскога над православнима у зетскоме приморју доста понижена била, а то услијед опћега. неповољнога политичкога положаја српскога народа у Црној-Гори.

Чим пак Црној-Гори порасте углед, то огледаху црногорске владике да успоставе евоја црковна права над православнима у Боци Которској.

Владика Данило учини сходно кораке у Млецима, услијед којих млетачка влада изда повељу од године 1%18, у којој пише:

На нову представку епископа Данила одлучено је у Сенату, да поменутом Епископу Петињском и Скендеријском им његовим посљедницима остаје потврђена његова јурисдикција; да је поданицима (млетачким) закона грчко-српскога, који су у његовој епартији (цетињској), хако старе, тако и нове наше владе, допуштено признавати горепоменутога за сво јега Епископа." |

Тај је декрет за оно доба преважан био, е тим Млечићи изнова припознаше цјелокупност старе митрополије Зетске, не обзирући се на међе пу млетачкога посједа и Црне Горе.

Поред свега тога оста положај православних под Млечићима врло неповољан. Католички бискупи Которски присвајаху себи права над православним