Godišnjica Nikole Čupića

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У БОЦИ КОТОРСКОЈ 223

дра 1., цара Руског, изађу Црногорци концем Маја 1814 из Боке, те земљу заузму Аустријанци.“

Те године 1814 би придана епархији Далматинској још и Истра.“

Бечким конгресом и миром од 1815 пријеђе краљевина Далматија (ес Дубровником и Боком Которском) и Формално опет под аустријску владавину; Французима пак спроведено ново уређење православне цркве оста нетакнуто при овој политичкој промјени.

Епископ Венедикт Краљевић, родом Грк, управљао је лично дијецезом од 1810 до 1822; прешавши у Млетке године 1822, имадијаше послије све до године 1829 свога намјесника у лицу Спиридона Алексијевића, пароха Задарског.“

Епископ је Краљевић оставио жалостан спомен у Далматији, ради свога злосретнога покушаја да "изведе унију с римском црквом.

Други епископ Далматански бијаше Јосиф Рајачић. (1829——1834), који послије поста архијепископ Карловачки, митрополит и патријарх Српски.

Иза Рајачића бијаше епископом Пантелија „ћивковић (1884—18855).

Од 1835 па све до 1844 бијаше епископска столица Далматинска упражњена, те епархијом управљаху ђенерал-викари, а то: | 1. Архимандрит Симеон Тркуља (1885—1841).

2. Парох Силвестар Вучковић (1841—1842).

8. Архимандрит Стефан Крагујевић (18421848). 4. Јеромонах Атанасије Чурлић (1843—1844).

Послије дође за епископа Јеротеј Мутибарић (1844—1853); а напокон Стефан Кнежевић (1858 — 1871; + 1890).