Godišnjica Nikole Čupića

~ сл

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

лежи да у Србији више од половине (58//,) деце умре пре своје 14. године“...')

О кржљавости и физичкој неспособности у народу најбољи су пример војни регрути — двадесетотодишњи младићи из целе земље. Наши војни лекари потврђују већ од дужега времена, да регрутације с године у годину показују све жалосније резултате: да је све већи број „неспособниг“ за војску, дакле оних, који су или посве малога раста, пили неразвијених и слабих груди, или слабога састава у опште. А „бити неспособан за војску, то ће приближно рећи: бити неспособан за живот“, — вели један наш војни лекар.)

Такви су извештаји о оном, највећем делу нашега народа, који се креће у слободном и свежем ваздуху, и који је, самим занимањем својим, у најбољој прилици да очува и окрепи своје телесне подобности. Није чудо, што се у варошана, у којих су прилике у том погледу много неповољније, находе и много гори резултати. —

Најштетније и најосетније последице занемаривања физичкога развитка показале су се на младоме поколењу школском. Ни кућа, ни школа, не "брину се много о правилном и довољном васпитавању тела. И сам систем данашњега школовања толико је штетан по телесно и духовно здравље дечје, да ни најбољи учитељ, ни најбољи методи не могу детету уштедети низ шкодљивих утицаја, школекога живота. Узроци су: у дугом сеђењу за клупом, у рђавом ваздуху поквареном множином

7) Проф. Др. Јовановић — Батут: „Књига о здрављу“, Београд 1896. год. Издање Срп. Књиж. Задруге.

2) Др. Владан Ђорђевић: „Отаџбина“, књ. ХП, Београд 1882