Godišnjica Nikole Čupića

5 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

него оне, које живе у слободноме кретању, као зец, срна, гемза“... За тим Ранке наводи овакве податке: На 1000 јединица телесне тежине добија се код свиње само 4,52 јединице теж. њенога срца; код човека 5,00, код зеца 7,70 а код срне 11,5. Срна дакле, која је скоро непрестано у покрету, има срце релативно два пут и више теже од ч0вековога... „То исто важи и за тело човеково; и утврђено је, да код деце обојега пола, која расту под утицајем оскуднога телесног кретања, срце остаје одвећ мало тако, да не може довољно да врти евоје задатке“... |

Ранке даље вели: „У покретне делове нашега тела струји крв само тада обиљно, кад су ониу раду; без тога крв застаје у унутрашњим органима: у мозгу, плућима, а нарочито у трбушним органима... Тада покретни делови добијају мало животних, хранљивих сокова, потребних за растење; подела крви није нормална. С нерадом мишића на мах се умањава и дисање; његови покрети постају слабији и ређи, као и покрети срца. Потребна ваздушна промена у плућима постаје не само незнатнија, већ и крв добија одвећ мало кисеоника; у крви и ткањима нагомилава се угљена киселина и друге шкодљиве материје, које се у животном процесу тих органа непрестано стварају. Ово успорено дисање дејствује опет на успоравање и умањавање радње срца, јер дисање и покрети срца стоје нормално у најтешњој вези“...

„Ово дејство дуготрајног мировања тела на срце и дисање утиче и на слабије храњење мишића; они постају слабији, млитавији, — а отуда и млитаво држање целога тела, с опасношћу искривљења груди и кичме... Усиљено мировање задржава и нор-