Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 249

мално растење свију органа за кретање, костију и мишића, рачунајући ту и срце и грудни ког... Из оскудице кретања, и из неједнаке поделе крви која произлази, поред осталих органа и желудац, и слузна покожица његова, препуњавају се крвљу. А све, што производи притицање крви к желудчаној служњачи, као и пиће алкохола и др. одгони глад. Ово смањивање апетита постаје тада узрок умањеном и рђавом општем храњењу, а у њему опет имамо сметњу за нормално растење. Глава и трбушни органи расту брже под утицајем релативнога, обиља крви, а нарочито се ови други развијају пре времена, на штету развитка органа за кретање руку и ногу, срца и плућа, грудних и леђних мишића“... „Па где је, онда, онај ведар и весео поглед ока детињег %г“ Пита, даље, Ранке. „Из оних озбиљних, помућених очију лењивога погледа у деце, школом изнурене, имамо да читамо прекоре, које омладина упућује на нас с пуним правом, подижући их против једностраног система школскога васпитавања, управљеног само на умни развитак“. Поред ових красних доказа, што нам их износи дР. Ранке о одвећ штетним последицама дугога мировања у школи и у опште, завршићемо упутом на поуке о кретању које нам, као о неопходно потребном за здравље и телесни развитак, даје чувени талијански физиолог Мантегаца, који је и у нашој литератури добро познат. Његове су поуке кратке, јасне и убедљиве; његови су докази о потреби што већега кретања очевидни. „Кретати се много, значи живети много, или још боље, значи живети и много и добро“... „Мало се кретати, значи имати зарђану машину, у којој точкови шкрипе; значи спречавати