Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 957

потребно је добро око" и добар слух; потребно је да се вежбају логорскоме животу, навикавајући се на просту храну, излажући се и мразу и сунчаној припеци; потребно је очувати добро здравље... јер сваки грађанин има своје дужности, а нико нема доколична времена да свој живот проводи у болести и лечењу“...

Аристотело се нарочито бојао претераности у васпитавању музиком и гимнастиком, да се не би прешло у занатско васпитавање, да се не би тиме циљ промашио. Износио је потребу и користи од гимнастике, али је при том указивао на њен стварни задатак и границе, у којима је треба обухватити. Од ње не треба очекивати да образује атлете, јер се тиме чини неправо и облицима тела и његовом развитку. Васпитавање не сме бити једнострано; поред гимнастике не сме се занемарити музика и философија. Оно, што би требало ставити у први ред, то је великодушна храброст, јер „племенито пркосити опасности није особина курјака пили крвожедна звера, то је особина човека од срца.“ Тврдио је, да се прскомерним развијањем снаге постижу противни резултати: „Међу победиоцима Олимпијских игара једва би се могли именовати двојица пли трофица који су, увенчани у детињству, били увенчани пи у зрелим годинама; прекомерна вежбања у рано доба њихово учинила су, да се ева снага изгуби“...

,

Овакви погледи Платона и Аристотела о циљу васпитавања јасно нам казују, како се о њему негда, _ још пре две хиљаде и триста година, добро мислило, ин како се то доцније није умело да појми — све до последњега доба !

ГОДИШЊИЦА ХуУП 17