Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСППТАВАЊЕ 261 Русоа. Јављао се све већи број заступника, телеснога, вежбања, са захтевом, да се гимнастика уведе у школе као обавезна за омладину.

У том погледу, поред Ола Мић5-а, еретамо се и с именом чувеног педагога швајцарскога, Лесталоција. Његов спис о „Телесноме развитку“ изашао је 18907. У њему Песталоције вели: „Човечје тело, као год и човечја душа, потребује средство за развитак својих способности. Важност Физичкога образовања призната је у нашем веку као општа и скоро већа од духовнога образовања... Од најраније младости своје, дете потребује слободан, разнострук развитак својих телесних способности; оно мора доспети до снаге и окретности, да би се у свима животним приликама могло кретати према потреби... Природа нам даје дете као неподељену целину, као стварну органску јединицу с разноструким способностима срца, ума и тела; она одлучно тражи да ниједна од тих способности не остане неразвијена... У детежу се находи нагон на рад, на кретање. Његова се рука маша за све што види; све меће у уста што дохвати. Руке су му у непрестаном покрету. Оно се игра самим собом; игра се свачим... У овој нетрестаној жудњи за покретом, у овој игри детињој, даје нам природа праву полазну тачку, даје нам основ за чисте, елементарне и савршене назоре о телесном васпитавању“...

Одзив на покличе Гутс Мутса и Песталоција није изостао. Али, у место да се пође путем њихових красних савета, у место да се утиче на развитак гимнастичких и дечјих игара у слободном ваздуху на отвореним местима и зеленим ливадама, под сунчаним зрацима који оживљују и окрепљују, — отпочело се са зидањем нарочитих гимнастичких