Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 963

Зарад уздизања народнога осећаја, Јан је пред. лагао да се установе опште народне светковине (УоШкзтезје), које би утицале на облагорођавање друштвенога живота, стварале појединцима више и племенитије уживање него што га имају у свагдашњем животу, и припомогло да се држава и црква узајамно потпомажу у културном утицају на народ.

Јана називају Немци „оцем гимнастике“. —

Много замашнији полет доби гимнастика у Не-

мачкој од 1842., када пруски краљ Фридрих, у својој наредби, означи гимнастику као „потребан и неоп-

ходан саставни део целокупног човечјег васпитања“ Од тог доба, поред обавезне наставе у школи и војсци, отпочеше се установљавати и приватна гимнастичка друштва (Тигпуегете), која се повољно развише нарочито 1847. и 1848. кад их је било око 300. |

Немачка се гимнастика, развијала и усаврша вала на оној основи, коју јој је Јан поставио. А тиме, што би уведена-и у војску, нагоњена је на Формуле и команду. Она постаде апстрактна теорија о кретањима, пуна одредаба и термина. У њој је главни интерес концентрован на мишиће; сва су вежбања управљена на њихов развитак и снажење, а организам у опште, ерце, плућа и ноге, не беху узети у рачун.

Баш с тога, што је немачкој гимнастици главни задатак развијање и. снажење мишића, — она је и могла за се створити поуздано земљиште. Њене су последице врло брзе, јачање мишићне снаге нагло. То је, управо, и био главни узрок, који је немачкој гимнастици стекао гласа п важности, који јој је задобио угледно место у касарнама, школама чи