Godišnjica Nikole Čupića

ИО –) сб~

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

Командовања у немачкој гимнастици имају такође своју рђаву страну. Истина, она нас подсећају на војничка вежбања, на постројавања у врсте и колоне, на обртања и марширања по једноме темпу, — што изгледа поетскије и примамљивије кад их врше дечаци, и што је нарочито допадљиво учитељима гимнастике, који воле команду и симетрију. То све, истина, може бити лепо за око и за сујету учитељску; али за младе ученике живе природе, осуђене на укоченост и усиљену мирноћу — то, зацело, не може бити никаква забава; с опруженим рукама и укрућеним ногама стојати, докле учитељ објашњава вежбања или корегује неправилности, и докле, зар, не наиђе трзање нерава и грчење мишића.

Леопарди би рекао: „Гимнастика је обмана, коју старији чине млађима“ (Га опппазЏ са Та пл «тадтепјо деПа уесећезза сопфто Ја слоуешп).

Код сваке команде, нервни систем причињава да се сви мишићи у телу, или бар већи део њихов, грче. Чим извршимо јако стискивање руке, Функционишу у исти мах, невољно, и мишићи који служе на то да руку опет отворе. То је, може се рећи, непотребно напрезање које се некорисно губи, јер грчење супротних мишића ограничава и анулира један део првих.

Оваква гимнастика припомогла је да се од гим настичкога часа школског, који би требао да буде час живог, слободног, веселог и деци допадљивог кретања и играња, начини час озбиљности, укрућености и досаде — чиме један такав час остаје без успеха. Зато [. Вигосегјеп (у своме спису о „Нези здравља у средњим школама“) и вели: да је „час гимнастике најдосаднији од свију часова, да вежбања на тај начин нису никакво опорављање, да је