Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 973

таква гимнастика у већини елучајева изгубљени час школски“,

Предрасуда је мишљење: да је гимнастика час „одмора“, да се поред ње мозак одмара и да је она средство против духовне преоптерећености. Она није одмор, напротив, она је умор. Томе доприносе већином и самп учитељи. У место да кретање тела дође на прво место, напреже се мозак све више.

„У својој књизи о „Заморавању“ (вели ЉМосо) доказао сам већ, да се при духовном раду тако исто заморавају и мишићи. Нећу се овде враћати на тај · предмет, јер мислим да сам то тамо објаснио научним доказима, као и да гимнастика не значи одмор, већ напрезање мозга. Само ћу овде напоменути, да при одређивању распореда часова треба часове гимнастике рачунати као часове за рад, а не за одмор“.

Немачка гимнастика иде на то, да напрезања појединиг мишићних група усами, локализује, а то је велика погрешка. Општи умор, какав се постизава у играма, у марширању, трчању, веслању, рвању и пливању, много је подношљивији организму и, у физиолошком погледу, то и јесте прави умор, на који се морамо навикавати, ако хоћемо да смо снажни.

Ко се вежбао на барнама, реку или гривнама, зна да је после био као претучен, да је осећао житања или болове у мишићима. На справама се не ради тако, да се достигне пријатно осећање умора као у играма. Умор се мора постизавати лагано, поступно; он се мора распрострети на цело тело, а не само на поједине мишиће и поједине органе.

Грчевита стезања оних мишића, који обично не извршују таква снажна кретања, остављају дуго

ТОДИШЊИЦА ХУП 18