Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 979

Неоспоран је акт, да гимнастичким вежбањем расте мишићна снага брзо ч постојано.

ПОу. Маптса чинио је опите у лабораторији Мосовој с куглама од 0 кгр.; дизао их је у виси спуштао по такту секунадне шеталице, докле не осети -изнуреност, — мерећи на тај начин растење своје снаге свакога дана по један пут. У току прве недеље својих вежбања могао је дићи кугле просечно 28 пута, а девете недеље 95 пута.

Два су узрока за ово стално и правилно растење снаге. Први је, што се мишићи мало по мало навиксвају на све већа напрезања; а други, што се они у својој структури мењају и дебљи постају.

(О овоме су чињени општи у Мосовој лабораторији, које је он изнео и објаснио у поменутоме спису „Егшдило“. Њима је потврђено, да се вежбањем мишића добија у снази пре него што се ч могло опазити растење његове структуре; као п, да су се користи, добивене вежбањем, могле приметити још м тада, пошто су милаићи месецима мировали м свој пређашњи облик поново заузели.

Ко би од нефизиолога или нелекара посматрао дејства, што их гимнастика чини, лако би могао пасти у заблуду да мисли, да се и унутрашњи органи развијају у истој мери. Растење мишића по запремини за свакога је било очевидно толико, да су не само учитељи, већ и лекари, мислили да у својим рукама имају поуздано средство за поправку човечјега организма.

Пре свега, не стоји то да само развијени, дебели мшиићи могу имати снаге и издржљивости. Има доста примера који показују, да и танки ми-