Godišnjica Nikole Čupića

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ 981

о

против, прекомерно развијање њихово може бити само на штету унутрашњих органа. Мосо вели: „За време свога дејствовања као војни лекар, уверио сам се да најмускулознији војници не беху навек и они, који су напрезања војничкога живота и идфекционе болести могли најбоље издржати... Професор Вегсћ-Нотзсћуада је стварно доказао да су код атлета, превагом мишићнога система, сви остали органи тела одржани у неком стању напрегнутости, и да се они, пошто имају мишиће да тране и да се брину за њихову покретну снагу, лако заморавају ч да су за болести лакше примчиви“.

Брзи развитак по обиму и снази, коју мишићи достижу атлетском гимнастиком, није битни услов и за телесну снагу. При функционисању мишића треба разликовати њихову способност да изврше што веће, максимално напрезање, од способности да издрже дуг низ обичних грчења (контракција) “ обичнога метаничкога рада. И, као год шго је напрезање различно од Физиолошкога рада мишића, тако је исто различан и рад грчења, кад су контракције јаче или слабије.

Немачка гимнастика не полаже ни у колико вредности на потребу, да мишиће припрема за дуготрајан рад; она иде на то, да човека учини способним за велика напрезања, за што веће огледе мишићне снаге; не даје му способности да може непрекидно издржати на послу; не даје му, дакле, ону особину која је најдрагоценија мишићна особина у обичноме животу.

Напрезањем се унапређује понајвише она Функција, којом се мишић исхрањује, и то више него обичним радом његовим. Напрезање је готово 60о-