Godišnjica Nikole Čupića

989 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

лесна, ултра-Физиолошка појава; оно надражује мишић и подстиче његово растење и умножавање мишићних кончића; оно је локална појава, која чини, да дебљање мишића није никакав битни животни услов.

Да обичне, физиолошке контракције мишића, немају никаква велика утицаја на њихово јаче храњење и развијање, већ да то чине само јача напрезања, показује нам срце. То је мишић, који у телу највише ради; његов рад почиње још пре рођења, а свршава се с престанком живота. Кад би мишићи непрестано расли у обиму, срце би убрзо постало толико, да не би више могло Функционовати. То доказују и мишићи за дисање, плућна пречага (2легсћје) и мишићи између ребара, који су одвећ танки, ма да су непрестано у послу, докле год човек живи.

С тога се и може рећи, да је растење мишића по обиму, које гимнастика производи, ненормално, надфизиолошко стање, да је претераност, да га управо треба сматрати као патолошки случај.

Већи обим, који мишић има, може му помоћи да тежи терет дигне, али га не може учинити кадрим да терет средње величине ма колико дуго диже.

Растављајући гимнастички покрет на делове, имамо да обратимо пажњу:

1), на мозак и мождину, где је врело нервних надражаја који мишиће доводе до грчења;.

2), на мишиће, који хемијску енергију претварају у механичан рад; и

8), на талоге (Зе асКкеп), који се стварају кад се један део нервнога система и мишића утроши механичким радом. |