Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 15

кулар, а заборавим поменути предмет, о ком се товори у Диркулару ! !

Милинковић, видећи то, одмах ми показа како да попуним што бејах пропустио.

После је ишло сваки дан све боље и боље.

Секретар Милинковић у опште се је понашао лепо према млађим чиновницима у Суду. У пословима је био оштар, и разумевао их је добро, па су га сви без поговора слушали, а ван службе се јављао као добар друг. Судија Васић то није одобравао. Казивали су ми другови, да је овај судија тражио; да сваки млађи чиновник, кад се из Суда, с посла, изиђе, онолико корака изостаје за старијим, колико талира мање има у плати !!

То сам слушао од других, али се мени тако што није догодило никад. Него са свим на против: Председник Мићић, говоривши неколико пута у Суду са мном, као да ме бејаше запазио, и као да миловаше разговорати са мном и ван службе. Тога ради, понекад, полазећи из Суда кући, ако би на проласку видео мене, ословио би ме, и позвао да с њим идем улицом, те да ми тако може штогод казивати.

Горео сам од стида што морам да будем тако близу врховном старешини, докле Судија Васић намерно остајаше отраг у пристојној даљини!

Боравећи у Ваљеву, хранио сам се онамо преко Колубаре, у Старој Вароши, у некога гостионичара Алексе, у кога су се хранили готово сви нижи чиновници, судски и полициски, који нису били жењени, пли нису онде имали својих породица.