Godišnjica Nikole Čupića

3926 ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ

зичкоме развитку, а то и треба да је главни циљ гимнастичких друштава. Угледајмо се на старе Грке, угледајмо се на данашње Енглезе, па и на саме Немце, који прегоревају своју „народну немачку гимнастику“, па се журно лаћају гимнастичких и народних игара!.. Игралишта! Оснивање јавних игралишта за децу и омладину, — то нека је 08биљна брига наших гимнастичких друштава, општина, па и нас свију.)

Још једну напомену.

У нашега народа има леп обичај, који у неколико опомиње на старе народне светковине и игре у Грчкој; то су годишњи сабори код цркава, и мамастира. Ту се састају старији да се виде и разговоре, да се посаветују о домаћим, економним и другим пословима; ту видите омладину у кићеноме колу, где весело игра и попева; видите је и у витешком надметању, у „скоку јуначкоме“, у рвању, у бацању „камена с рамена“...

Негда су ови сабори били велике народне светковине, на које се спремало израније и на које се стицао народ не само из оближњих, него и из даљих крајева. А данас је почео опадати и овај народни обичај, као и многи други. Изгубили смо народне задруге, за којима толико кукамо; па треба ли да изгубимо и народне саборе:

') У Београду, сем затворених вежбаоница гимнастичких, немамо ниједног јавног места, уређеног за дечје игре. Уређивањем Калимегдана још шре неколико година један је део његов намењен томе циљу; али се до данас није на њему ништа урадило. Наша тимнастичка друштва требало би да се заузму код општине, да се тај план што пре оствари. Мали Калимегдан треба да постане живо игралиште, примамљиво за сву децу п дечаке. Нека за углед послужи Кијевска општина.