Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

БЕЛЕШКЕ

ЈТОЈАНА БОВАКОВИЋА

Заслужни румунски историк А. Д. Ксенопоа, пишући о судбинама и о развићу румунскога народа и румунске народне мисли, жали што је ранији и бржи развитак румунскога народног језика спречаван црквено-словенским језиком, који се заједно с православљем увео, негде после Х века, и међу Румуне. „Тим случајем — пише историк румунски „народ је румунски прекинуо сваку интелектуалну „заједницу са западним народима, с којима је, по „своме пореклу, у вези, па је, обликом своје вере „и својим књижевним језиком, ушао у заједницу „с народима словенским. То се још појачало после „великога, црквеног расцепа међу истоком и западом „ (1054), којом приликом Румуни, ради хришћан„ства бугарскога, уђоше у заједницу с православ„Ннима против папства. — — И тако видимо да се „словенски језик употребљавао најџре за писање „црквених књига, по том за писање службених до„кумената који су издавани из владалачких канце„Ларија, па чак и за писање писмена о куповини „И продаји и о осталим приватним пословима, између „Људи који словенски сами знали нису, али који су „наређивали да се тим језиком пише, да би своме