Godišnjica Nikole Čupića

332 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

„послу више важности дали. И што више идемо у „старину, све ширу употребу словенскога језика на„лазимо у Румунији. Словенски је језик ушао међу | „Румунима у обичај још кад су Дакијом владали „Бугари; и он се налазио у употреби међу Руму„нима много времена пре него што су се установиле „њихове две независне државе Влашка и Молдавија“. Тврдећи како ипак писменост словенска није могла ухватити корена у Румунији, г. Кеенопол пише како су иу ХУГ веку словенски калиграфи непрестано били ретки у Румунији, јер је још кнез Раду Пајсије 1537 био наредио једноме преписачу да изради тетројеванђеље, па кад је тај умро пре него што је свршио наручени му посао, једва се нашао калуђер, чак из Свете Горе, да недовршени посао доврши.“

Онај ко би се латио да напише историју 0 судбинама словенскога језика и словенске књиге на земљишту садашње краљевине Румуније, израдио би посао врло знатан и захвалан, којим би се попуниле многе празнине у садашњем нашем знању о историји језика и књиге словенске. Питање је то у великој вези с познатим тешким и чворновитим питањем 0 пореклу садашњих Румуна и о томе да ли су они у садашњим својим земљама први (још од освојења римског) или потоњи досељеници. Од одговора на то питање зависи и оцена горе наведеног гледишта најновијега румунског историка. Ми заиста немамо ништа против похвалне ревности румунскога, родољуба и историка, али бисмо ипак рекли да је он околности ХУГ и ХУП века, ма у неколико, ценио очима садашњега времена. Није немогућно, и врло је при-

ГА. р. Хепорој, Нззвотге Фев Вошта тв. Раг1з 1896, 1, 459 ид.