Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ ШТАМЏАРИ У РУМУНИЈИ 333

родно што се словенски језик није ни утврдио ни раширио у земљи где је Словена нестајало и у вре. мену кад је наука књиге словенске и у суседним југозападним чисто словенским земљама већ обамирати почела, али је ипак истина да је Румунија једно време служила као милостиво и захвално прибежиште књижевницима и духовницима словенским, нарочито балканским. То сведочи да се, из каквих било узрока, словенским црквеним књигама онде поклањала већа пошта него што може да изгледа данашњем румунском историку.

Познате су давнашње везе међу румунским господарима и пријатељима православне цркве и нашим црквеним књижевницима. Онај исти Макарије Црногорац, који је у нас отпочео штампање књига, па је услед несрећних политичких прилика свој раду Црној Гори морао прекинути, први је отворио штампање црквених књига и у Румунији. Сумњало се да ли је Макарије, који се као штампарски управник у Влашкој помиње, заиста исти човек који је пу Црној Гори на крају ХУ века штампањем управљао; сумњало се зато, што није јасно било каквим се путем он из Црне Горе и из Млетака до Влашке могао докотурати. Довољно је да у прилог томе наведемо да су везе међу јужним православним земљама, везаним једним црквеним језиком словенским (а у тој су заједници осим ерпеких и бугарских биле онда и румунске земље), онда биле јаче и тешње него данас, јербо је, по општим приликама и идејама онога времена, вера спајала већма него данас, а данашњега ривалитета народности није никако ни било. Српски штампари у Млецима штампали су своје књиге и бугарском редакцијом, рачунећи на купце по свему полуострву (јер су онда у сферу